Trčala lisica šumskim puteljkom u potrazi za hranom pa nabasala na ježa koji je oštrio svoje bodlje. Ne baš sretan što ga vidi, ali kad je već tu, priupita:
- Je li, ježu, jesi li vidio kojeg zeca?
- Desetoricu! Eno ih, osnovali su udrugu „LISICA NAM IDE NA ŽIVCE“ pa sad sastanče. Kuju planove protiv tebe i ogovaraju sve u šesnaest – mrzovoljno odbrusi jež jer mu je lisica bila antipatična.
- Ah, ti kukcožderu – frkne lisica – ne moraš biti toliko zajedljiv. I nemoj biti baš tako hrabar. Mogla bih te glatko zgrabiti i progutati iako sumnjam da si ukusan – iskezi se lisica i pokaže oštre zube.
- Slobodno – jež će s dosadom u glasu.
- Lijepo bih ti zapeo između jezika i nepca: ni trojica zubara ne bi ti pomogla. A ja bih još bio živ i čio, i znaš što, zazviždao bih zečevima. Pa kad te ugledaju sa mnom u razvaljenoj gubici, njihov će smijeh dugo oriti pokrajinom!
Zamisli se lisica na trenutak, pa kaže. – Recimo da si dobio ovu bitku – i vrati se odakle je i došla.
- I sve ratove s tobom, lijo, i sve ratove! – istakne jež i ponovo se posveti svojim bodljama.
- Je li, ježu, jesi li vidio kojeg zeca?
- Desetoricu! Eno ih, osnovali su udrugu „LISICA NAM IDE NA ŽIVCE“ pa sad sastanče. Kuju planove protiv tebe i ogovaraju sve u šesnaest – mrzovoljno odbrusi jež jer mu je lisica bila antipatična.
- Ah, ti kukcožderu – frkne lisica – ne moraš biti toliko zajedljiv. I nemoj biti baš tako hrabar. Mogla bih te glatko zgrabiti i progutati iako sumnjam da si ukusan – iskezi se lisica i pokaže oštre zube.
- Slobodno – jež će s dosadom u glasu.
- Lijepo bih ti zapeo između jezika i nepca: ni trojica zubara ne bi ti pomogla. A ja bih još bio živ i čio, i znaš što, zazviždao bih zečevima. Pa kad te ugledaju sa mnom u razvaljenoj gubici, njihov će smijeh dugo oriti pokrajinom!
Zamisli se lisica na trenutak, pa kaže. – Recimo da si dobio ovu bitku – i vrati se odakle je i došla.
- I sve ratove s tobom, lijo, i sve ratove! – istakne jež i ponovo se posveti svojim bodljama.
Sandra Ružić-Čajevac
Nema komentara:
Objavi komentar